Arhive oznaka: primena

GSP-ovih veličanstvenih 5

Sada kada je uvoz svih stanica u Beogradu gotov, o čemu smo već pričali, red je da uradimo i neku malu analizu tih linija u Beogradu. Sigurno znate one glupe sajtove po netu koje imaju članke tipa „Top 10 destinacija“, „Top 10 najboljih slušalica“ i sl. Po ugledu na njih, predstavljamo Vam top 5 linija u Beogradu po različitim kriterijumima:) Za svaki od kriterijuma smo sakrili odgovore, jer Vam možda bude zanimljivo da pogađate sve ovo!

Svi odgovori imaju vezu na openstreetmap.org sajt, da možete i sami da nastavite da istražujete! Za odgovore koji imaju smisla za oba smera, dat je link samo ka jednom smeru (a drugi smer nije ni razmatran u top 5).

Najduža linija

Da krenemo od najosnovnijih stvari. Da li ste se možda ikada zapitali koja je najduža linija u Beogradu? Da li možda možete i da pogodite pre nego što kliknete na odgovor?

Odgovore možete videti ovde:

 

Inače, u analizi je korišćena duža od 2 rute, čisto da bude jasno.

Ipak, ova analiza nije fer ako se gleda uže gradsko jezgro, pa hajde isto pitanje, ali samo bez trocifrenih prevoza! Dakle, koja su najduže linije u Beogradu ako ne gledamo prigradske linije!?

 

Možemo postaviti i obrnuto pitanje – koje su to najkraće linije u Beogradu? Može se pretpostaviti da će to biti neke linije u užem centru Beograda, ali koje? Razmislite da ubodete bar jednu u top 5, pa kliknite:)

 

Stavili smo i 6. liniju ovde, pošto jedna od ovih radi samo vikendom, pa nije fer. Kladim se da niste ovo baš očekivali:)

Najduža linija (vremenski)

Nismo završili sa dužinom. U srpskom jeziku dužina ima više značenja, sad ćemo da pogađamo koje su najduže i najkraće linije, ali po trajanju. Ako ste pomislili da su najduže linije po kilomotraži ujedno i najduže po trajanju, ne biste bili baš u pravu. Samo jedna najduža linija po kilometraži je uspela da uđe u top 5 po trajanju! Eto male pomoći:)

 

Sa druge strane, najkraće linije po kilometraži su uspele da budu najkraće i po trajanju! To valjda ima smisla jer na tako kratkim linijama nema mesta za preticanje (ni na tabeli ni na drumu:). Jedino što ovde možete da pogađate je redosled. Ali da ne bi bilo kompletno nezanimljivo, uključeno je i 6. mesto na kome su čak 10 linija koje dele to 6. mesto.

 

Najčešća/najređa linija

Znate ono kad čekate na stanici, a Vašeg autobusa nema, kao da je aspirin, pa ide na svakih 6 sati? Ako se vozite sledećim linijama, nikada nećete čekati, pošto idu na svakih 5 minuta! Predstavljamo Vam top 5 u 5!

 

Inače, za interval je uzeta medijana polazaka radnim danima, što bi uglavnom bili radni sati od 9 do 5 popodne. A obrnuto, koje su to linije koje idu kao aspirin? Da li ima neko ko ide na 6 sati? Saznajte kada kliknete ovde:

 

Linija sa najvećim brojem stanica

Koja linija najviše staje i kreće? Na kojim linijama su se mehanizmi za otvaranje vrata najviše pohabali. Da li su to iste linije kao i najduže linije, šta mislite? Da li možete da pretpostavite koliko najviše stanica jedna linija može da ima. Odgovore na sva Vaša pitanja ima sledeća tabela:

 

U tabeli iznad je prikazan samo jedan smer po liniji, pretpostavlja se da će i drugi smer da ima dosta stanica.

Već ste navikli od ranije, sad gledamo isto to, samo na drugu stranu. Koliko malo linija može da ima stanica?

 

Po obišlim stranama reka

Ovaj naslov je možda zbunjujući, ali svodi sa na ovo – u Beogradu ima dve reke i one dele Beograd na tri dela, tri obale – stari grad, novobeogradsku stranu i „banatski“ deo (gde je Borča). Razmislite dobro – da li ih ima i, ako ih ima – koji autobusi imaju tu čast da prođu sve tri ove obale?!

 

Stanice sa najviše linija

OK, da ostavimo malo linije na miru, da se fokusiramo na stanice. U Beogradu zvanično ima 3078 stanica, a od toga čak 1302 postoji samo zbog jedne linije. Kroz ostale stanice prolazi više od jedne linije. Šta mislite, koliko linija najviše prolazi kroz neku stanicu i koje su to?

 

Interesantno je da je samo jedna stanica sa ovog spiska u isto vreme i okretnica.

Najpopularnije/najusamljenije linije

Uf, ovo će biti teško definisati i objasniti. Koje linije prolaze kroz stanice kroz koje prolaze i druge linije. Tj. da je većina stanica na ruti neke linije dom i drugim linijama. Prava definicija koja je korišćena da se nađu top 5 je – najpopularnija linija je ona kojoj je prosek broja drugih linija na stanicama na trasi najveći. Da vidimo koje su to:

 

Ne znam jel ste očekivali ovo, ali ja nisam – očekivao sam linije iz uskog centra sa malim brojem stanica. Hajmo isto to, ali za najusamljenije linije, tj. linije koje idu po stanicama gde nema nikog drugog osim njih. Očekujemo da prosek po stanici bude manji od 1 ovde (jer nema drugih linija osim te usamljene).

 

Pogledajte, molim Vas, ove linije, koji su ovo vukovi pustinjaci. Ove linije idu gde nijedna druga linija ne sme.

Linija sa najviše obiđenih kružnih tokova

Sa kojih linija vozači moraju da motaju svoje volane više od svojih kolega:) Na kojim linijama šoferi imaju najbolji biceps. Top 5 stanica po broju kružnih tokova na svojoj trasi

 

Kružne linije

Beograd može da se podiči sa par kružnih trasa. Da li znate koliko ih ima i koje su? Pokušajte koliko možete da ih nabrojite:) Evo mala pomoć – nema ih 5:)

 

Zaključak

Tekst je malo šaljiv, ali pokušaj je bio da se pokaže šta se sve može istražiti i šta sve možemo interesantno otkriti kada su podaci slobodni. Čim je GTFS grada Beograda postao otvoren i slobodan za uvoz, uvezen je u OSM projekat! Od ovog su imali koristi i grad Beograd (koji je dobio sve greške koje smo našli) i OSM platforma koja sad ima tačnije podatke. A od ovog korist imamo svi mi koji koristimo OSM (direktno i indirektno kroz različite softvere), a evo i sad kad smo mogli da saznamo još ponešto o javnom prevozu u Beogradu! Ovde moram još jednom da pomenem projekat UNDP-a „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“ i Andreju Gluščević koja je kao ekspert radila sa 6 lokalnih samouprava na otvaranju podataka o javnom prevozu, bez kojih ovo ništa ne bi bilo moguće!

Nadamo se da Vam je ova lista bila interesantna i da ste bar nešto novo otkrili danas!

Srpski fontovi na rendering serveru

Pre skoro godinu dana, korisnik Jovan je pitao na forumu kako da rešimo problem srpskih fontova (slovolika) na OSM-u. Naime, neka slova, naročito u kurzivu izgledaju kao ruska slova, a ne srpska („b”, „p”, „t”, „d”…). Nažalost, iako podrška za srpske fontove postoji, kao što se može videti sa Peđinog bloga, kao i komentara sa tog bloga, na OpenStreetMap serverima i dalje se renderuje ruska verzija slova u kurzivu – to je prosto zato što rendering server ne može da zna da li treba da renderuje srpsku ili rusku ćirilicu.

Podrazumevani font koji dolazi uz „openstreetmap-carto” stil – Noto Sans, definitivno ima podršku za srpska slova. Ovo je lako proveriti. Otvorite Word ili OpenOffice Writer, odaberite ovaj font i otkucajte mala slova u kurzivu. Sada menjajte jezik pasusa sa srpskog na engleski (ili bilo koji drugi jezik) i primetite kako se mala kurzivna slova menjaju kako Writer primećuje da se menja jezik. Dakle, Noto Sans font nije problem, on ima u sebi srpske verzije slova, problem je do Mapnik renderinga.

Pošto sam se uverio da ne postoji podešavanje kojim se može podesiti „locale” prilikom iscrtavanja fontova (zato što Mapnik-ov element „TextSymbolizer” prosto nema podršku za to (kao što se vidi ovde), odlučio sam se da prost promenimo font u renderingu i vidim na šta će to da liči. Ovo rešenje će raditi samo za rasterske slike, tj. nevektorske karte, kakva je OpenStreetMap karta. Dobri fontovi koji imaju podršku za srpska kurzivna slova (tako što ignorišu „locale” i uvek iscrtavaju srpska slova) se mogu naći na sajtu http://www.tipometar.org/. Ovo nije najbolji način da se napravi font, ali nama je jedini moguć. Po mom laičkom mišljenju, da bi se dobio dobar izgled karte, treba tražiti sanserifne fontove („Sans”), i koliko sam ih isprobao, najbolje mi je izgledao font „Resavska BG” Evo prigodnog primera kako izgleda iscrtavanje mape na primerima slova „d”, „b” i „t” (kliknite na sliku da je vidite u punoj veličini):

Pre:Posle:A evo i kako bi izgledao rendering celog Beograda ako bi se išlo sa ovim fontom (klik za punu veličinu):

Kako podesiti server

Pretpostavlja se da koristite Mapnik za renderovanje sličica (tile-ova), kao i možda „openstreetmap-carto” za definisanje stila, kao i da ste na Linux-u. Sve lokacije fajlova u daljem tekstu će biti iste kao i sa ovog vodiča za dizanje tile servera. Prvo treba preuzeti željeni font i instalirati ga (možda baš sa http://www.tipometar.org/). Pazite da font morate instalirati u „/usr/share/fonts”. Ostale varijante (u „~/.local/share/fonts” ili u „/usr/local/share/fonts”) ne piju vodu pošto Mapnik ne gleda te lokacije! Ja inače nisam imao uspeha sa .otf fontovima, već su mi radili samo .ttf fontovi. Da biste se uverili da Mapnik može da vidi vaš font, otkucajte nešto ovako:

$ python3
>>> from mapnik import FontEngine
>>> print('\n'.join(list(FontEngine.face_names())))

U spisku iznad treba da ima i vašeg novoinstaliranog fonta.

Kada imate font, a ako koristite „openstreetmap-carto”, izmenite fajl „style/fonts.mms” da uključi ovaj font kao prvi izbor. Potrebno ga je uključiti i za kurziv. Diff fajl bi izgledao nekako ovako:

diff --git a/style/fonts.mss b/style/fonts.mss
index 1027025..f0e43e0 100644
--- a/style/fonts.mss
+++ b/style/fonts.mss
@@ -75,7 +75,11 @@ support SBIT TTF.
/*
A regular style.
*/
[email protected]: "Noto Sans Regular",
[email protected]: "Resavska BG Sans",
+ "Noto Sans Regular",
"Noto Sans CJK JP Regular",
"Noto Sans Adlam Regular",
"Noto Sans Adlam Unjoined Regular",
@@ -152,7 +156,11 @@ A regular style.
A bold style is available for almost all scripts. Bold text is heavier than
regular text and can be used for emphasis. Fallback is a regular style.
*/
[email protected]: "Noto Sans Bold",
[email protected]: "Resavska BG Sans Bold",
+ "Noto Sans Bold",
"Noto Sans CJK JP Bold",
"Noto Sans Armenian Bold",
"Noto Sans Bengali UI Bold",
@@ -189,4 +197,9 @@ regular text and can be used for emphasis. Fallback is a regular style.
Italics are only available for the base font, not the other scripts.
For a considerable number of labels this style will make no difference to the regular style.
*/
[email protected]: "Noto Sans Italic", @book-fonts;
[email protected]: "Resavska BG Sans Italic",
+ "Noto Sans Italic",
+ @book-fonts;

Ponovo regenerišite „mapnik.xml” komandom „carto project.mml > mapnik.xml” (ova komanda treba da vam bude poznata od ranije – ako nije, moguće da radite nešto pogrešno) i onda restartujte „renderd” servis (npr. sa „sudo /etc/init.d/renderd restart”), i obrišite sve postojeće tile-ove (npr. sa „rm -rf /var/lib/mod_tile/ajt/”). Trebalo bi da dobijete novi font pri ponovom renderovanju karte.

Ukoliko ne koristite „openstreetmap-carto” već samo čisti Mapnik, ili Mapnik u nekoj drugoj varijanti, potrebno je da nađete vaš „mapnik.xml” fajl (njegovu lokaciju treba da možete da vidite u fajlu „/usr/local/etc/renderd.conf” pod XML unosom) i da u njemu, negde na početku dodate vaše fontove. Skupovi fontova su obično negde na početku i definisani su u „” XML elementu. Dodajte novi font u sve te elemente (pazite gde se traži podebljan, gde kurziv, a gde običan font) i opet restartujte „renderd” servis i očistite stare sličice.

Uživajte u srpskim slovima!:)