Архиве ознака: opendata

ГСП-ових величанствених 5

Сада када је увоз свих станица у Београду готов, о чему смо већ причали, ред је да урадимо и неку малу анализу тих линија у Београду. Сигурно знате оне глупе сајтове по нету које имају чланке типа „Топ 10 дестинација“, „Топ 10 најбољих слушалица“ и сл. По угледу на њих, представљамо Вам топ 5 линија у Београду по различитим критеријумима:) За сваки од критеријума смо сакрили одговоре, јер Вам можда буде занимљиво да погађате све ово!

Сви одговори имају везу на openstreetmap.org сајт, да можете и сами да наставите да истражујете! За одговоре који имају смисла за оба смера, дат је линк само ка једном смеру (а други смер није ни разматран у топ 5).

Најдужа линија

Да кренемо од најосновнијих ствари. Да ли сте се можда икада запитали која је најдужа линија у Београду? Да ли можда можете и да погодите пре него што кликнете на одговор?

Одговоре можете видети овде:

 

Иначе, у анализи је коришћена дужа од 2 руте, чисто да буде јасно.

Ипак, ова анализа није фер ако се гледа уже градско језгро, па хајде исто питање, али само без троцифрених превоза! Дакле, која су најдуже линије у Београду ако не гледамо приградске линије!?

 

Можемо поставити и обрнуто питање – које су то најкраће линије у Београду? Може се претпоставити да ће то бити неке линије у ужем центру Београда, али које? Размислите да убодете бар једну у топ 5, па кликните:)

 

Ставили смо и 6. линију овде, пошто једна од ових ради само викендом, па није фер. Кладим се да нисте ово баш очекивали:)

Најдужа линија (временски)

Нисмо завршили са дужином. У српском језику дужина има више значења, сад ћемо да погађамо које су најдуже и најкраће линије, али по трајању. Ако сте помислили да су најдуже линије по киломотражи уједно и најдуже по трајању, не бисте били баш у праву. Само једна најдужа линија по километражи је успела да уђе у топ 5 по трајању! Ето мале помоћи:)

 

Са друге стране, најкраће линије по километражи су успеле да буду најкраће и по трајању! То ваљда има смисла јер на тако кратким линијама нема места за претицање (ни на табели ни на друму:). Једино што овде можете да погађате је редослед. Али да не би било комплетно незанимљиво, укључено је и 6. место на коме су чак 10 линија које деле то 6. место.

 

Најчешћа/најређа линија

Знате оно кад чекате на станици, а Вашег аутобуса нема, као да је аспирин, па иде на сваких 6 сати? Ако се возите следећим линијама, никада нећете чекати, пошто иду на сваких 5 минута! Представљамо Вам топ 5 у 5!

 

Иначе, за интервал је узета медијана полазака радним данима, што би углавном били радни сати од 9 до 5 поподне. А обрнуто, које су то линије које иду као аспирин? Да ли има неко ко иде на 6 сати? Сазнајте када кликнете овде:

 

Линија са највећим бројем станица

Која линија највише стаје и креће? На којим линијама су се механизми за отварање врата највише похабали. Да ли су то исте линије као и најдуже линије, шта мислите? Да ли можете да претпоставите колико највише станица једна линија може да има. Одговоре на сва Ваша питања има следећа табела:

 

У табели изнад је приказан само један смер по линији, претпоставља се да ће и други смер да има доста станица.

Већ сте навикли од раније, сад гледамо исто то, само на другу страну. Колико мало линија може да има станица?

 

По обишлим странама река

Овај наслов је можда збуњујући, али своди са на ово – у Београду има две реке и оне деле Београд на три дела, три обале – стари град, новобеоградску страну и „банатски“ део (где је Борча). Размислите добро – да ли их има и, ако их има – који аутобуси имају ту част да прођу све три ове обале?!

 

Станице са највише линија

ОК, да оставимо мало линије на миру, да се фокусирамо на станице. У Београду званично има 3078 станица, а од тога чак 1302 постоји само због једне линије. Кроз остале станице пролази више од једне линије. Шта мислите, колико линија највише пролази кроз неку станицу и које су то?

 

Интересантно је да је само једна станица са овог списка у исто време и окретница.

Најпопуларније/најусамљеније линије

Уф, ово ће бити тешко дефинисати и објаснити. Које линије пролазе кроз станице кроз које пролазе и друге линије. Тј. да је већина станица на рути неке линије дом и другим линијама. Права дефиниција која је коришћена да се нађу топ 5 је – најпопуларнија линија је она којој је просек броја других линија на станицама на траси највећи. Да видимо које су то:

 

Не знам јел сте очекивали ово, али ја нисам – очекивао сам линије из уског центра са малим бројем станица. Хајмо исто то, али за најусамљеније линије, тј. линије које иду по станицама где нема никог другог осим њих. Очекујемо да просек по станици буде мањи од 1 овде (јер нема других линија осим те усамљене).

 

Погледајте, молим Вас, ове линије, који су ово вукови пустињаци. Ове линије иду где ниједна друга линија не сме.

Линија са највише обиђених кружних токова

Са којих линија возачи морају да мотају своје волане више од својих колега:) На којим линијама шофери имају најбољи бицепс. Топ 5 станица по броју кружних токова на својој траси

 

Кружне линије

Београд може да се подичи са пар кружних траса. Да ли знате колико их има и које су? Покушајте колико можете да их набројите:) Ево мала помоћ – нема их 5:)

 

Закључак

Текст је мало шаљив, али покушај је био да се покаже шта се све може истражити и шта све можемо интересантно открити када су подаци слободни. Чим је GTFS града Београда постао отворен и слободан за увоз, увезен је у OSM пројекат! Од овог су имали користи и град Београд (који је добио све грешке које смо нашли) и OSM платформа која сад има тачније податке. А од овог корист имамо сви ми који користимо OSM (директно и индиректно кроз различите софтвере), а ево и сад кад смо могли да сазнамо још понешто о јавном превозу у Београду! Овде морам још једном да поменем пројекат UNDP-а „Отворени подаци – отворене могућности“ и Андреју Глушчевић која је као експерт радила са 6 локалних самоуправа на отварању података о јавном превозу, без којих ово ништа не би било могуће!

Надамо се да Вам је ова листа била интересантна и да сте бар нешто ново открили данас!

Завршен увоз линија јавног превоза у Београду

Приказ линије 16 у стилу метро линије

Први отворени GTFS (спецификација свих линија градског превоза) Београда смо могли да добијемо негде у јуну 2020. године, и то захваљујући пројекту UNDP-а „Отворени подаци – отворене могућности“ и Андреји Глушчевић која је као експерт радила са 6 локалних самоуправа на отварању података о јавном превозу. GTFS податке можете да видите овде на data.gov.rs сајту (где се налазе и остали отворени подаци). !Међутим, та вест је тада прошла донекле незапажено и није било ни времена ни људи да се позабаве овим. Ту негде око новембра почиње озбиљнији рад на увозу свих линија ГСП-а и пре краја јануара, после 2-3 месеца свакодневног рада, можемо да „прогласимо победу“ – све руте и све станице свих линија јавног превоза су 100% тачне у OpenStreetMap-ама, до последње станице! Више детаља можете наћи на главној теми на форуму.

Сâм пројекат је текао у више фаза. Прво је покушано да се споје постојеће станице и њихови „ref“ тагови са референцама из GTFS-а. Када је то урађено (нађено је 750 од 900 недостајућих станица) , онда је прављен посебан програм који је, за задату GTFS руту, могао да јави све грешке које постоје у OSM-у. Затим су упоредо побољшавани и програм и рађене линије, прво двоцифрене и експрес линије, па трамваји и троле, па онда троцифрени. Све време је ишла комуникација са власницима PTNA платформе, и договор да се Београд убаци на PTNA која потом аутоматизовано скида GTFS са data.gov.rs и ради детаљну анализу, тако да смо сад и тамо! Док је то све урађено до јануара, појавила се и нова верзија GTFS-а, па је онда све дорађивано (нпр. пуштена је поново улица „Недељка Гвозденовића“ на Бежанијској коси, Заплањска на Вождовцу… где су поново почели да пролазе аутобуси и то је требало дорадити све). За сваку руту је рађен пипав и спор посао – направити мастер руту (ако је нема), средити тагове мастер руте, наћи руте за оба смера, средити тагове на рутама, и онда проћи за све станице, средити им редослед, повезати геометрије рута ако су имала рупа (а обично јесу) итд… И тако за 162 линије! Има неких линија које тренутно нису у функцији, али делује да ће се ускоро вратити (као трамваји 3, 10, 12…), па оне нису брисане, само им је стављен „lifecycle“ префикс, па су сад воде као „disused:route“ и „disused:master_route“.

Направљени програм је генерички, тако да је он објављен и јавно на разним OSM каналима, и сви су позвани да га користе. Делује да је ово први конзолни програм ове врсте који може да примети грешке из GTFS-а у OSM-у.

Што се тиче стања у OSM-у, било је донекле ОК, рекло би се да је било 70%-80% све већ унесено. Наравно, највеће грешке су биле по приградским линијама где су фалиле станице, па чак и целе линије!

У целом овом послу, налажене су и грешке у самим званичним подацима, па су и оне пријављене. Најчешће су биле правописне и обичне грешке у куцању, али има и интересантнијих проблема, нпр. GTFS комплетно игнорише станице са линија 109 и 110 које излазе ван граница Београда (које иду у Ченту и Опово). Такође је приметно да је цео део око Београда на води је урађен траљавије.

Шта је следеће? Најбитније је испратити када излази нови GTFS и ажурирати OSM када се то деси. Друго битно је користити постојеће QA алате (као GeoFabrik и PTNA) да се одржи квалитет оваквих рута. Оно што није урађено је да се среде позиције станица. Наиме, станице у OSM-у су померен у односу на GTFS у просеку 36m и ово треба средити. Није страшно, али ово је једнократни посао, а доноси доста бољу мапу (детаљи на форуму).

Сада смо мирни пар година сигурно пре него што се квалитет линија јавног превоза опет сроза на ниво какав је био пре овог увоза:)